“Djevojku svog sina volim kao kćerku što bih voljela. Vjereni su i bila sam presretna što je moj sin pronašao tako sofisticiranu, inteligentnu, lijepu i dobru djevojku. Prošle sedmice, dolazim sa posla i izlazi moj sin iz sobe, a sa njim i neka druga djevojka.
On sav se ukipio, pitao me što tako rano sa posla, znao je da iako mi je sin neću imati milosti. Odmah sam zvala njegovu djevojku na kafu, objasnila joj sve.
Željela da je poštedim toga, žena sam i mislim da ni jedna žena ne zaslužuje biti prevarena. Međutim… kada sam joj rekla šta se desilo i sa kim je vara moj sin, ona mi je samo drsko odgovorila da sam k’o sve ostale svekrve i da džaba pokušavam i da nikada neću uspjet da je posvađam sa mojim sinom.
Pokupila je svoje stvari i u odlasku se okrenula i onako cinično nasmijala i prokomentarisala da sam jadna jer sam željela da je posvađam sa njim.
Razočarana sam… Najvećim neusphjehom smatram što ga nisam vaspitala da bude pravi muškarac… A nje mi je nekako žao jer će sve ovo morati saznati na bolniji način, možda kada već sve bude prekasno, kada se vjenčaju, dobiji djecu. Pokušala sam da je upozorim i čista mi je savjest.”

By Admin

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *