Prije neko veče ja u autobusu, iza mene sjede neki momci, migranti.
Ja tati inače uvijek pošaljem poruku da me sačeka na stanici ako se baš kasno vraćam. Izlazim ja na stanicu, tate nema, a za mnom izlaze ta 3 momka.
Krenem ja lagano ka zgradi, tata se ne javlja na telefon, toliko sam se uplašila jer su i oni krenuli za mnom i doviknuli mi nešto.
Samo što nisam počela da plačem od straha, vidim tata ide ka meni. Toliko mi je lakše bilo, tata stao da me zagrli, vidio migrante i oni se samo okrenuli i otišli u suprotnom smjeru.
Kad sam pričala ovo drugaricama, rekli su mi da sam rasista, što sam odmah pomislila da će nešto da mi urade itd. Pa pratili su me a i koliko puta sam čula da širom Evrope napadaju djevojke, nije mi svejedno, doduše isto bih se toliko uplašila da me 3 momka prate i da nisu migranti.
Al eto ja sam rasista jer mi nije svejedno da me neko prati, a prije mjesec dana dedu su mi migranti ispred zgrade istukli i opljačkali.”
Izvor: Ispovesti.com

By Admin

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *