Slušam drugaricu (21) kojoj roditelji celog života glume neke bezgrešne svece i brane joj stvari koje skoro svako radi u mladosti. Onda pogledam svoje roditelje i pitam se “Ko je ovde lud?”.
Moji su oduvek bili opušteni, nikada nisu imali potrebu da bratu i meni glume moralne gromade i zabranjuju nam sve i svašta. Šta više, naslušali smo se mi njihovih dogodovština iz mladosti, od bežanja sa časova i prvih poljubaca do ludih žurki, muvanja i pijanstava na faksu.

Svi tako opušteno sedimo, pričamo i smejemo se. Što bi se reklo mladost-ludost, danas su i otac i majka dve skroz normalne i stabilne osobe i divni roditelji. Nemaju potrebu da glume strogoću i svece koji nikada nisu imali život van posla i braka kako bi bili dobri roditelji.
Šta više mislim da su se ovako samo zbližili sa nama jer nam oduvek stavljaju do znanja da nas razumeju jer su i oni prošli kroz sve to.

By Admin

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *